Dakle, upoznala sam nedavno divnu osobu, vrlo emotivnu, obzirnu, pravog kavalira kako bi rekli. Pozitivan, voljan pomoći, na žalost do te mjere da daje više od 100% sebe i time se iscrpljuje naočigled. Jedan od onih ljudi s kojima se možete sprijateljiti na prvi pogled.
Na žalost takvi ljudi su meta mnogih parazita, a k tome kada još spojite da ima smisla za humor, ne možete odoljeti. Podsjeća me na Bruce Almightya u fazi kad je bio posvađan s Bogom jer nije dobio unapređenje koje je čekao godinama, a k tomu je i dobio otkaz u nastojanju da objasni šefu da je zaslužio to radno mjesto. Tako je i moj Šime pitao šefa za upute jer mu nije bila jasna logika onog što je trebao napraviti pa mu je šef pred svima bahato odbrusio da nema on šta misliti nego samo raditi što mu se kaže. „Dobro, šefe, kako vi kažete“, odgovori Šime i nastavi s poslom. Nakon što je njegov šef dobio opasnu kritiku po završenom poslu, nazove Šimu i počne vikati: „Imaš li ti išta u glavi? Jel možeš ti razmišljati svojim mozgom?“, a Šime mu odgovori: „Šefe, pa rekli ste mi da ne razmišljam, samo da radim što mi se kaže!“. I tako bih mogla do unedogled nabrajati dogodovštine u samo jedan dan, ali stati ću ovdje sa današnjom scenom. Zamolim ga za par usluga i kaže on meni da mu pošaljem na mail par važnih linkova, dok sjedi pored mene za stolom i naravno gleda kako mu šaljem mail. Kopiram linkove, upišem njegovu mail adresu i pošaljem mail, na što on meni uvrijeđeno kaže: „Ne mogu vjerovati da si mi poslala mail bez ijednog smajlića“, ja ne vjerujem što čujem, ne znam da li bih se opravdavala ili smijala, a on nastavi u istom tonu: „pa ne košta te smajlić ništa, kao da će ti megabajte pojesti ako ga pošalješ“.
Čuj Šime, neće meni smajlić pojesti megabajte, ali ipak smajlić moraš zaraditi:)
Kraljica
